Radna grupa – Radno zakonodavstvo

Rukovodeći sindikalci i eksperti organizacija članica Regionalnog saveta sindikata “SOLIDARNOST” okupili su se krajem novembra u sindikalnom obrazovnom centru SSSS-a (Lider S), u Vrnjačkoj Banji na radionici radne grupe – radno zakonodavstvo, kako bi razgovarali o zastupanju interesa radnika na radnom mestu i radničkim većima.

Skup je dobrodošlicom otvorio Duško Vuković (SSSS, potpredsednik) i obavestio prisutne, da je organizovan dolazak dve medijske kuće radi izveštavanja o radu radne grupe – Radno zakonodavstvo.

Na radionici su učestvovali: Duško Vuković (SSSS), Olivera Bobić (SSSS), Milorad Panović (UGS Nezavisnost), Zoran Stojanović (UGS Nezavisnost), Anton Rozman (ZSSS), Andrej Zorko (ZSSS), Katja Gorišek (ZSSS), Suzana Mitevska (KSS), Kemal Murić (KSS), Dragan Cvetanovski (SSM), Ljupčo Vasilevski (SSM), Selvedin Šatorović (SSSBIH), Mirnes Isaković (SSSBIH), Vesna Mlinarić (SSSH), Hrvoje Antolić (SSSH), Žarko Brkić (SSSS), Milan Ćirić (SSSS), Emilija Grujić (ETUC, Regionalna projektna kancelarija Beograd), Goran Pavlov (ETUC, Regionalna projektna kancelarija Beograd).

U uvodnim prezentacijama zemalja o zastupanju zaposlenih u kompanijama, bili su primetni trendovi smanjenja prava radnika u čitavom regionu.

Vesna Mlinarić (SMH-IS, pomoćnica predsednika) je u svojoj prezentaciji: Zastupanje interesa radnika na radnom mjestu – Radnička vijeća u Hrvatskoj iz SMH-IS govorila o zakonskom okviru i iskustvima na osnovu kojih se grade odnosi sindikata i radničkih veća. Osim toga, je bilo govora o sličnostima i razlikama, posebnim ovlašćenjima, kao i podacima sprovedene analize izbornih rezultata radničkih veća. U zaključku prezentacije je ukazano na to, da su sindikati (SMH-IS) veoma pomno pratili sve aktivnosti radničkih veća. Odgovarajući na pitanja učesnika, podnela je izveštaj o njihovom aktivnom otporu i mnoštvu akcija i štrajkova zbog pokušaja vlade da promene radno zakonodavstvo na štetu zaposlenih. Izmene propisa između ostalog su imale za cilj smanjenje troškova rada kroz smanjenje posebnih usluga i otpremnina, smanjenje zaštite od otkaza i proširenje agencijskog rada u kome su radnici najmanje zaštićeni.

Andrej Zorko (ZSSS, izvšni sekretar) je na osnovu svog uvida u instituciju koja se zove savet zaposlenih, na samom početku rekao jednu veoma važnu činjenicu: U Sloveniji, savet zaposlenih nema ni jedno pravo koje ima sindikat! To se može jasno videti na tome, da sindikat ima nalog da zastupa individualna i kolektivna prava članova sindikata, to jest radnika, a uloga saveta zapolenih je grubo rečeno participacija u rukovođenju preduzećem. Važna napomena je i ta, da radnička participacija u Sloveniji (kao u ostalom i u BIH) nije predmet radnog zakonodavstva, već stoji u posebnom zakonu (Lex specialis). Nadovezujući se, rekao je i kako stoji stvar u multinacionalnim kompanijama u Sloveniji po pitanju saveta zaposlenih i članstva u međunarodnim organizacijama istih.

Anton Rozman (ZSSS, generalni sekretar) se osvrnuo na broj ljudi koji su učlanjeni u njihov sindikat, i činjenicu da taj broj nije mali, ali bi mogao biti i dosta bolji. Najveći broj radničkih saveta su sindikati osnovali kada su imali još brojnije članstvo, a sada je to već mnogo teže. Teže i zbog toga što je za radnički savet teško naći voljne, pametne, vredne, dobre i odgovorne ljude, koji uz to, još uživaju i poverenje većine radnika u preduzeću.

Hrvoje Antolić (SSSHS, predsednik radničkog veća u kompaniji Dalekovod Proizvodnja d.o.o.) je u svojoj prezentaciji “Radničko veće – Primeri iz prakse” naveo dosta primera dobre prakse i saradnje sa rukovodstvom kompanije, ali veoma detaljno govorio i o načinima rešavanja sledećih problema u kompaniji:
– Suodlučivanje prilikom otpuštanja radnika
– Suodlučivanje o drugim važnim odlukama za radnike
– Donošenje novih organizacija rada
– Pravilnik o radu i preraspodeli radnog vremena
– Upozoravanje na kršenje Zakona o radu, Kolektivnog ugovora, Pravilnika o radu i drugih propisa
– Organizovanje skupova radnika

Olivera Bobić (SSSS, potpredsednica veća SSSS) se u svom izlaganju osvrnula na ustav Republike Srbije i na ratifikovanu izmenjenu socijalnu povelju (određene članove iste) Saveta Evrope. Čime je Republka Srbija u stvari i formalno preuzela obavezu da ta pitanja uredi svojim zakonodavstvom.