Većina zemalja na prostoru bivše zajedničke države se i dalje nalazi u vrtlogu višedecenijske tranzicije koji je praćen sporim procesom demokratizacije. Vođen evropskom perspektivom i prepoznavanjem zajedničkog interesa, sindikalni pokret je 2011. godine formalizovao regionalnu saradnju radničkih organizacija formiranjem Regionalnog sindikalnog saveta “Solidarnost”. Ova jedinstvena regionalna mreža ima za dugoročni cilj jačanje položaja radnika i sindikata u regionu u procesu pridruživanja EU.
U doba multiplicirajućih globalnih ekonomskih i socijalnih kriza sindikati pokušavaju naći adekvatne odgovore na očigledne promene sveta rada i kapitala. Evropska konfederacija sindikata potakla je i konkretnu akciju s ciljem jačanja otpornosti sindikata na buduće krize. U fokusu nacionalnih i regionalnih/transnacionalnih planova za oporavak je jačanje organizacionih kapaciteta sindikata, poboljšanje komunikacije sa članstvom i javnošću u funkciji unapređenja delovanja sindikata, povećanje vidljivosti sindikata u društvu, kao i osnaživanje njihove uloge u socijalnom dijalogu i kolektivnom pregovaranju.
Ovo izdanje je posvećeno kolektivnim ugovorima (KU) kao ishodu opsežnog procesa pregovora između poslodavaca, vlade (u funkciji poslodavca) i reprezentativnih sindikata koji zastupaju radnike. Kolektivni ugovori (tarifni ugovori) se umnogome razlikuju od ugovora o radu, jer se njima ne zasniva radni odnos, već se regulišu uslovi rada, prava i obaveze kao i druga pitanja iz sfere rada tj. radnog zakonodavstva kao npr.: plate, radno vreme, uslovi zapošljavanja, politika bezbednosti i zdravlja na radu, načini usklađivanja posla i porodice, itd. u obostranom interesu socijalnih partnera.
Stoga 2. izdanje Glasa radnika razmatra sam pojam i svrhu KU, izazove s kojima se suočava proces kolektivnog pregovaranja i to na osnovu značaja KU, opsega kolektivnog pregovaranja, nivoa pregovaranja (opšti, granski i kod poslodavca tzv. „kućni“ KU), kao i odnosa poslodavaca i države prema KU. Pokrivenost KU je znatno smanjena i to govori kako o krizi procesa kolektivnog pregovaranja u regionu i generalno Evropi, tako i o nedostatku kulture socijalnog dijaloga koja je ključna za razvoj opšteg kvaliteta radnih prava u regionu. Sindikati mogu imati jedinstvenu ulogu u popravljanju položaja, ostvarivanju većih, novih i povoljnijih prava i zaštiti prava radnika, naročito usled sve veće prekarizacije radnih odnosa i iseljavanja iz regiona.
