Kolektivni ugovori predstavljaju važan izvor autonomnog radnog prava u Sloveniji i postali su suštinski deo sistema radnog prava
Slovenački Zakon o radnim odnosima mnoga prava radnika i radnica reguliše samo načelno i prepušta dalje regulisanje kolektivnim ugovorima – na primer, visinu naknade za uslove rada. Pojedina prava iz zakona pak moraju biti konkretizovana posebnim odredbama u kolektivnim ugovorima. Kolektivnim ugovorima se definišu i određena prava koja uopšte nisu definisana zakonom, kao što su solidarna pomoć i jubilarne nagrade, a sadrže i druge sadržaje koji su specifični za pojedinu delatnost ili preduzeće. Radnici koji su obuhvaćeni kolektivnim ugovorima u principu su u boljem položaju od onih čiji poslodavci nisu vezani kolektivnim ugovorima. To je i logično, budući da sindikatu nije u interesu da zaključi ugovor koji ni na koji način ne bi poboljšao položaj radnika.
Dokle sežu kolektivni ugovori?
Trenutno je na snazi 31 sektorski kolektivni ugovor. U ZSSS nemamo detaljnu analizu obuhvata radnika kolektivnim ugovorima, ali istraživanje iz 2018. godine pokazalo je da 61,5 odsto kolektivnih ugovora u privatnom sektoru ima opštu važnost, što znači da obavezuju sve firme i radnice i radnike u delatnosti, a ne samo članove organizacijie poslodavaca koja je potpisnik kolektivnog ugovora. Iz ovoga možemo zaključiti da je pokrivenost u Sloveniji i dalje prilično visoka. Javni sektor je specifičan sa stanovišta kolektivnog pregovaranja, naime po tome što je reč o pregovorima sa vladom ili predstavnicima ministarstava, a kolektivnim ugovorima na nivou delatnosti pokriveni su svi delovi javnog sektora. Pregovori su koncentrisaniji, što sa sobom nosi određene prednosti i posebne izazove.
Opšti kolektivni ugovor trenutno nije na snazi. Kolektivno pregovaranje na nivou delatnosti je najvažnije, ali se podstiče i kolektivno pregovaranje na nivou preduzeća, gde se mogu dalje podizati standardi radnog prava i uzimati u obzir specifičnosti pojedinih kompanija.
Zastareli model (obračuna) plata
Kolektivni ugovori na nivou delatnosti zaista sadrže tarifne anekse koji određuju i minimalne osnovne zarade, ali je njihov iznos uglavnom nerealan u odnosu na stvarno stanje na tržištu rada, a model obračuna plata koji se u ugovorima koristi zastareo. Što se tiče zarada, kolektivni ugovori za pojedine delatnosti su važni uglavnom sa stanovišta utvrđivanja dodataka za uslove rada i drugih dodataka na plate. Osnovne plate su u većoj meri regulisane kolektivnim ugovorima na nivou preduzeća.
Solidarne pomoći, jubilarne nagrade, naknada troškova u vezi s radom, regres, dodatni kriterijumi za određivanje godišnjeg odmora, dodaci na platu, školovanje, neplaćena odsustva sa rada i dr., neka su od prava regulisanih kolektivnim ugovorima, kako na nivou delatnosti, tako i na nivou kompanija.
Kolektivni ugovori na nivou delatnosti se najčešće zaključuju na neodređeno vreme ili na određeno vreme od tri do pet godina. Sami pregovori mogu trajati od jednog do nekoliko meseci, u zavisnosti od okolnosti. Pregovori na korporativnom nivou su obično brži.
Predstojeći izazovi
Najveći izazov u budućnosti bić́e uspostavljanje novog modela plata u privatnom sektoru, a pre svega uvođenje novih sadržaja u kolektivne ugovore kako bi oni ostali što aktuelniji i u budućnosti. Ovde imamo u vidu sadržaje poput celoživotnog obrazovanja, sistema kvalifikacija, obezbeđivanja kontinuiteta zapošljavanja tokom zelene tranzicije i digitalizacije itd.
Matija Drmota, samostalni konsultant ZSSS za oblast prava
