U skladu sa zakonom, od 2021. godine neto iznos minimalne plate mora biti veći od iznosa minimalnih troškova života za najmanje 20 odsto, ali ne više od 40 procenata
Minimalna plata u Sloveniji propisana je Zakonom o minimalnoj plati u istom iznosu za sve zaposlene. Primenjuje se bez izuzetka i na javni i na privatni sektor, odnosno na sve delatnosti i profesije.
Minimalna plata je zakonom definisana kao mesečna plata za rad u punom radnom vremenu. Radnik koji radi nepuno radno vreme ima pravo na srazmerni deo minimalne plate. Naknade utvrđene zakonima i drugim propisima i kolektivnim ugovorima, deo zarade za radni učinak i isplata za poslovni učinak, ugovoreni kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, ne ulaze u minimalnu platu.
Minimalna plata se utvrđuje kao zbir iznosa minimalnih troškova života uvećanog za 20 odsto, a najviše 40 odsto, te iznosa poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlenog koji u godini za koju se određuje minimalna plata ne ostvaruje olakšice za izdržavane članove porodice, a koji osim minimalca i regresa, nema druge oporezive prihode koji bi uticali na visinu opšte olakšice.
Visina minimalne zarade primenjuje se od 1. januara svake godine.
Određuje je ministar rada nakon prethodne konsultacije sa socijalnim partnerima. Zakonom je predviđeno godišnje usklađivanje minimalne zarade u visini povećanja troškova života, odnosno u visini godišnje inflacije. Pored toga, prilikom usklađivanja mogu se uzeti u obzir i drugi kriterijumi kao što su ekonomski uslovi u zemlji ili privredni rast, kretanje ili rast plata u zemlji, trendovi zapošljavanja. Visina minimalne zarade u 2022. godini iznosi 1.074,43 evra bruto.
Minimalna zarada u 2021. godini iznosila je 1.024,24 evra bruto. Prosečna bruto plata u Sloveniji 2021. godine iznosila je 1.969,59 evra bruto. Učešće minimalne zarade u prosečnoj zaradi iznosilo je 52 odsto u 2021. godini.
Vanredno usklađivanje minimalne
plate 2022. godine
SSSS je letos pozvao Vladu da se minimalna plata vanredno uskladi sa rastom troškova života. Početkom 2022. godine minimalna plata je povećana za najmanji zakonski mogući iznos od 4,9 odsto, čime nije uslišen zahtev sindikalne centrale da se njen iznos podigne za najmanje deset odsto. Činjenica je da je važeći iznos minimalnih troškova života od 613,41 evra zasnovan na obračunu iz 2017. godine i da samim tim ne odražava njihovu stvarnu vrednost. Zbog toga ni Zakon o minimalnoj plati ne ostvaruje svoju osnovnu svrhu.
SSSS je svoj zahtev Vladi opravdao velikim povećanjem cena robe široke potrošnje, odnosno rastom godišnje inflacije od 8,2 odsto. Porast cena najviše utiče na radnike sa niskim primanjima i zaposlene koji primaju minimalnu platu, i koji veliki deo prihoda troše na zadovoljenje osnovnih potreba. To smanjuje realne prihode domaćinstava i snižava životni standard najugroženijih, uključujući najslabije plaćene radnike, među kojima je siromaštvo sve veće. Prognoze inflacije u budućnosti takođe zabrinjavaju.
Vlada je na ovaj zahtev SSSS odgovorila krajem leta najavom da će novi obračun nivoa minimalnih troškova života biti gotov na jesen. U skladu sa odredbama Zakona o minimalnoj plati, ministar nadležan za rad, nakon konsultacija sa socijalnim partnerima, odrediće novi iznos minimalne plate. Ovog puta uzimajući u obzir sve zakonom predviđene elemente zajedno sa realnim pokazateljima rasta minimalnih troškova života.
Mojca Matoz, „Delavska enotnost“
Svi dodaci isključeni iz minimalne plate
Od 2015. godine, Zakon o minimalnoj plati je dva puta menjan. Naime, Slovenija je do 2015. godine bila jedna od retkih zemalja koja je sve dodatke uključivala u definiciju minimalne zarade, usled čega su primaoci minimalne zarade bili nejednako tretirani. Bez obzira na uslove rada, da li je radnik radio noću, praznikom ili nedeljom, mogao je primati platu u visini minimalne zarade. S ciljem da se ukine takva definicija minimalne zarade, sindikati su 2015. godine podneli predlog izmena i dopuna Zakona o minimalnoj zaradi koji je parlament i usvojio. Tako su od početka 2016. godine izmenom zakonske definicije iz minimalne plate isključeni dodaci za noćni, nedeljni, praznični i prekovremeni rad.
Sledeća izmena Zakona o minimalnoj plati i njenoj definiciji usvojena je krajem 2018. Tom izmenom zakona ponovo je promenjena definicija minimalne plate i to na način da od 2020. godine iz nje budu isključeni svi dodaci utvrđeni zakonima, propisima i kolektivnim ugovorima: dodatak za radni staž, dodaci za posebne uslove rada iz rasporeda radnog vremena i dodaci za posebne uslove rada, štetne uticaje na životnu sredinu i opasnosti na radu, kao i naknade za radni i poslovni učinak. Pošto se svi dodaci obračunavaju i dodaju iznosu minimalne plate, konačno je eliminisan nejednak tretman radnika koji primaju minimalac.
Bez zvanične statistike o
minimalnoj plati
Statistički zavod Slovenije je u prošlosti pratio i objavljivao zvanične podatke o broju zaposlenih koji primaju minimalnu platu u privatnom i javnom sektoru. Zbog u tekstu objašnjenih promena definicije minimalne plate, Zavod za statistiku od 2020. godine nema adekvatnu osnovu za objavljivanje takvih podataka o minimalcu i broju onih kojima se isplaćuje.
Od 2021. godine, u skladu sa zakonom, neto iznos minimalne plate mora biti veći od iznosa minimalnih troškova života za najmanje 20 odsto, ali ne više od 40 odsto. Obračun minimalnih troškova života vrši se svakih šest godina na osnovu Zakona o socijalnom osiguranju. Poslednji obračunati iznos minimalnih troškova urađen je 2017. godine u visini od 613,41 evra.
Magistar Irena Vidic, univ. dipl. ekon., savetnica iz oblasti ekonomije, ZSSS
